Kako da rešim probleme audio-olfaktorne prirode....

.... koje bi neko nazvao halucinacijama?


Već sam skoro bila zaboravila na to, živela sam s tim ko što se živi s čukljevima ili gastritisom, do trenutka kad smo negde u Bangkoku pili kafu, i Sonji je ta kafa smrdela na Bankgog, iako je bio uredan, čist i kulturan kafić. Onda sam se ja setila kako je tata, dvedeset i neke, u Mađarskoj kupio neke salame, kao što su svi tih godina išli u Mađarsku da kupuju sir i salame. Te salame su jako smrdele/mirisale na čajnu kobasicu. Sećam se da sam bar dva meseca posle toga pizdela po kući i nervirala mamu i ostale da mi sve smrdi na čajnu kobasicu. Ali meni je stvarno sve smrdelo na čajnu, sve živo, i bilo mi je muka po ceo dan. Onda je to prošlo.

Sad se dešava nešto drugo. I nije prvi put da mi se ista stvar dešava. Budim se jutros u roditeljskom domu, mama i tata su na poslu, sestra odavno u belom svetu, i čujem neko hrče. Cilka je tu spavala na fotelji, prvo sam mislila da je ona, iako iskreno za ovih 15 godina kako imamo mačke nikad nisam čula da mačka hrče. Onda sam ukapirala da nije ona. A zvuk je se i dalje čuje. Ravnomeran, hrapav zvuk, koji već počinje da me nervira, a mene inače ne nervira toliko samo hrkanje, nego činjenica da NEMA KO DA HRČE a ja ipak čujem hrkanje. Da nije komšija? Prvo, on obično radi u ovo doba, a drugo, zvučna izolacija ovde je jako dobra, a ne kao kod mene u stanu gde se cuje kad deda na prvom podrigne, pa sam i tu varijantu odbacila. I šta sad?

Teši me samo to što mi trenutno ne smrdi čajna... Ko bi podneo i jedno i drugo u isto vreme?

Post congress

Zavrsio se i ovaj kongres... Utisci su mi slicni proslogodisnjim, sto se tice IPSF, skupstine, radionica i sl, s tom razlikom sto sam ovog puta bila zvanicni delegat pa sam sedela na skupstini sve vreme. Naravno, postoje i velike razlike. Smestaj, kao prvo. Prosle godine smo bili u hostelu, koji je bio ok, ali ovog puta smo bili u Grand hotelu, koji je mozda najcuveniji hotel u Tajpeju, luksuzan i neobican. Organizacija je bila bas dobra, prateci program ok, drustvo isto, dosta ljudi iz Azije, sto je bilo i za ocekivati. Ovo poslednje vece u Tajpeju provodimo u hostelu koji je ok za promenu (mislila sam da cemo pisati treci deo knjige "100 nacina bizarne smrti u hostelu"). Nadam se da cemo sutra krenuti za Evropu. Kazem nadam se, jer su najavili tajfun za sutra popodne, sto znaci da postoji mogucnost pomeranja leta, sto podrazumeva lancano propustanje letova do Kijeva i potom Budimpeste. Nemoj da je neko rekao ovo mojoj madre, nadam se da ce ona ovo da cita tek posle vikenda!

I na kraju zakljucak. Bilo je ovo jedno divno i uzbudljivo putovanje. Videli smo svasta, culi, probali i pomirisali i lepo i ruzno, upoznali razne divne ljude, malo se razboleli, malo se nervirali, mnogo se smejali, upoznali, zblizili, smrdeli zajedno. Veliki pozdrav srpskoj delegaciji, guys, bilo je zadovoljstvo i hvala. I wanna burger.

Kongres

Poceo kongres. Hotel je neverovatan. Tajpej je super. Mozak mi radi na shuffle. Pozdrav.

Hello Taipei

Kratko javljanje iz Tajpeja, samo da saopstim sledece:
1. Imam temperaturu
2. Leteli smo KLMom, i bilo je divno
3. Slucajni prolaznici su jako ljubazni, i prilaze da pomognu cak i ako im to ne trazis
4. Hostel u kome cemo provesti dve noci pre nego sto predjemo u Grand hotel je jeftin. Kao i onaj u Bangkoku. Ali svi sedimo u zajednickoj sobi i kao da smo jedna porodica. Siromasna porodica.
5. u 7/11 radnji ima da se kupi Vodavoda
Sutra cemo malo da procunjamo pa cemo da vidimo sta ima ovde.
Bum se javil.

Leaving Phi Phi i kako sam provela rodjendan

Za jedno tri sata konacno napustamo ovo ostrvo. Uh (onomatopeja uzdaha)..... bilo je divno. Veceras spavamo u Bangkoku, sutra palimo za Taivan.

Hvala svim dragim ljudima koji su se juce setili mog rodjendana. Nekima nisam mogla da odgovorim na poruku, da li je u pitanju mreza ili nesto drugo ne znam, ali se ovim putem zahvaljujem.

Ukratko, rodjendan je bio super. Isli smo na Bamboo island, to je ono divno ostrvo sa belim peskom i plavim morem, inace nacionalni park; onda sam se castila tajlandskom masazom, potom vecera i torta iznenadjenja i uvece smo isli u Apache bar, kao i svako vece, i nosila sam svoju tropsku haljinicu, sto je verovatno nebitan detalj za vecinu, ali ne i za sve (zar ne Ivili honey?).

Dve- tri slike

Neke dve ribe.

Razne slike, ponavljam mozete videti ako kliknete ovde.

Slika sa ulica Pataje.

Ove dve slike su iz Bangkoka.

Pattaya, Bangkok, Phi Phi again

Posle ostrva PiPi, otisli smo na ostrvo Phuket, videli plazu Patong (nista posebno posle PiPija) i odleteli za Bangkok i konacno otisli u Pataju. Za neupucene, Tajland je raj za seks turizam. Pataja je sam centar za to. Za male pare mozes da iznajmis jednu, dve ili vise; jednog, dvojicu ili vise, ili pak jedno, dva ili vise (third sex), sta ko preferira. Takodje za male pare moze da se vidi sex show u gogo baru, koji podrazumeva odsustvo gacica izvodjacice/a, upotrebu pistaljke, balona, cigareta, i td, (ne bih dalje opisivala), kao i nezaobilazne engleske cikice, zeljne sunca, provoda i trosenja para na azijske devojke, kakve god da su. Ako ste zbog toga potegli ovamo, Pataju ne smete propustiti. U suprotnom, mozete je i zaobici, jer je plaza njesra, a drustveni zivot se, meni se bar cini, svodi na pomenute aktivnosti.

Zatim smo se vratili u Bangkok, gde je naravno opet vrelo, vlazno i prljavo. Tu se opet nametnulo logicno pitanje, kao i moguca resenja.
Kako preci ulicu u Bangkoku, s obzirom da ne postoji signalizacija za pesake?
a) Cekati domoroce da se okupe i s njima preci
b) Zazmuriti i pretrcati
c) Ne prelaziti ulicu
Moj favorit je b.

Zatim je po planu bilo da se ide u Kambodzu, u Angkor Wat. Natasa, Milanka, Marko i Slavisa se pridrzavaju plana, i u ovom trenutku su negde tamo, may the force be with them. Sonja i ja smo lepo u stilu Paris Hilton na brzaka promenile plan i resene da ovog puta izbegnemo avanture poput visokorezistentnog Plasmodium falciparum (malarija) i rvanja sa kambodzanskim carinicima, bukirale avion, i posle jednoipocasovnog leta do Krabija, voznje taksijem, busom i ferijem, stigle ponovo na PiPi, u isti hotel. Imale smo i sta da vidimo. Jbt, nema mora! Srecom, ujutru se ponovo pojavilo, dublje nego ikad. Razlog jednostavan, oseka zbog punog meseca.

Ovde smo do 3. avgusta, ona se vracamo za Bangkok, pa 4. idemo na Tajvan.

Upravo sam obrisala kilometarski post jer ne razumem nista na ovom prokletom jeziku.
Ubicu se.
Slike gledajte na Markovom blogu
Ako se smirim do sutra, mozda to ponovo napisem.