Kako da rešim probleme audio-olfaktorne prirode....

.... koje bi neko nazvao halucinacijama?


Već sam skoro bila zaboravila na to, živela sam s tim ko što se živi s čukljevima ili gastritisom, do trenutka kad smo negde u Bangkoku pili kafu, i Sonji je ta kafa smrdela na Bankgog, iako je bio uredan, čist i kulturan kafić. Onda sam se ja setila kako je tata, dvedeset i neke, u Mađarskoj kupio neke salame, kao što su svi tih godina išli u Mađarsku da kupuju sir i salame. Te salame su jako smrdele/mirisale na čajnu kobasicu. Sećam se da sam bar dva meseca posle toga pizdela po kući i nervirala mamu i ostale da mi sve smrdi na čajnu kobasicu. Ali meni je stvarno sve smrdelo na čajnu, sve živo, i bilo mi je muka po ceo dan. Onda je to prošlo.

Sad se dešava nešto drugo. I nije prvi put da mi se ista stvar dešava. Budim se jutros u roditeljskom domu, mama i tata su na poslu, sestra odavno u belom svetu, i čujem neko hrče. Cilka je tu spavala na fotelji, prvo sam mislila da je ona, iako iskreno za ovih 15 godina kako imamo mačke nikad nisam čula da mačka hrče. Onda sam ukapirala da nije ona. A zvuk je se i dalje čuje. Ravnomeran, hrapav zvuk, koji već počinje da me nervira, a mene inače ne nervira toliko samo hrkanje, nego činjenica da NEMA KO DA HRČE a ja ipak čujem hrkanje. Da nije komšija? Prvo, on obično radi u ovo doba, a drugo, zvučna izolacija ovde je jako dobra, a ne kao kod mene u stanu gde se cuje kad deda na prvom podrigne, pa sam i tu varijantu odbacila. I šta sad?

Teši me samo to što mi trenutno ne smrdi čajna... Ko bi podneo i jedno i drugo u isto vreme?