Danas nam je divan dan

Ovaj post posvećujem svojoj dragoj drugarici kojoj je danas rođendan.
Svi koji poznaju Martinu slažu se u jednom: njen život nikad nije dosadan. I slažu se u još jednom: ona je apsolutno nenadjebiva.
Ona je jedan od onih retkih ljudi koji ne može ni u prodavnicu da ode, a da joj se usput ne desi neka čudna stvar- da je ne privedu, da je ne maltretiraju psihopate, da neko ne umre pored nje, da je ne otmu vanzemaljci i sl. I tako je u svim aspektima njenog života. Nikad kod nje ništa nije jednostavno, i kao kod drugih ljudi. Mogla bih sada da pišem oko osam postova sa njenim doživljajima, ali ne mogu bez njenog dopuštenja. Mozda ću to jednom i uraditi. Ko je ne poznaje ne znam ni da li bi mi verovao.
Iako Martina nije uvek srećna zbog svega toga, njene prijatelje to mahom uveseljava. Ona uvek sve prepričava vrlo plastično i duhovito. Nekako ko da gledas Nadrealiste. Nisi ni svestan da priča duboko ulazi u žanr horora....
Mnogi rado koriste neke od njenih izreka i pošalica. Najpopularija je svakako “Ub’la te žaga” (žaga je pila tj. testera, prim.aut) , a tu su i “Uajoj proklet’njo“ i “Šta je Rozalija dušo? “, preuzeta iz gorepomenutih Nadrealista. I naravno, “Đes’ bavio građu?”.
Draga moja Martina, srećan ti rođendan, i želim ti stvarno sve najlepše. Malo više dosadnih trenutaka, malo manje psihopata.
I da, verovatno dok ovo čitaš, pitaš se kad ću reći da si najljepša, i do kad mislim ja ovako da trunim i šta sam ja tebi konkretno kupila za rođendan. Ups...