Pre Sidneja

Danas vam se javljam iz Brizbena, gde sam dosla na jednu noc, i danas popodne letim za Sidnej, na pet dana, gde cu se naci sa Markom, Natasom i jos nekim ljudima sa kongresa. Posle se vracam ovde na razmenu.

Prespavala sam u studentskom domu "Grace College" koji ulazi u sastav kampusa "St Lucia". Ovo je zenski dom, i sve devojke su jako ljubazne, a Naomi, devojka kod koje spavam, posebno. Univerzitet je ogroman, i u blizini su reka, jezero, i sa svih strana mozes videti nekoga da dzogira. I uopste, koliko sam uspela da ukapiram, ovde je jako bitan sport, zdrav zivot, nigde se ne pusi. Studenti ko studenti, atmosfera ista ko u Studenjaku. Doduse imaju za dz net, pa je to malo bolje, a i klopa je bolja.

Australija je otvorena, multikulti zemlja. Ima jako mnogo Azijata, posebno na univerzitetu. Medjutim, kako mi se cini, Aboridzini bas i nisu ukljuceni u zivot zajednice previse. Ja sam mislila da je malo drugacije. Oni i dalje zive u tim udaljenim krajevima, ima ih i u gradu, ali nisu bas potpuno inkorporirani u drustvo. Mozda je to moj utisak, ali opet, neko rece, u celoj Australiji samo je jedan farmaceut Aboridzin. Kazu da ako imas njihovo poreklo, mozes od drzave da dobijes razne povlastice, mozes da napustis posao na izvesno vreme i sl. Valjda zele da nadoknade za sve ono sto su im radili. Ali deluju nekako tuzno, bar oni koje sam ja videla.

Uh, toliko utisaka, ne mogu sve da prenesem u ovo pisanije, ali zelim s vama da podelim bar delic onoga sto dozivljavam. Pozdravljam vas iz hladne Australije

Prasume

Zaboravila sam da ponesem USB u internet centar pa cete biti uskraceni za slike ovog puta.
Moj broj ovde je +61 404 229 383. Za hitne slucajeve (rodjendan i sl). Cimanja zaboravite jer mi ne ostaje identifikacija, a i brzo se ukljuci sekretarica ako se ne javim , pa ako vam se to desi bolje ostavite poruku. Ne, ne mogu da je iskljucim. Takodje ne mogu da saljem poruke na 063, ali mogu na 064, tako da pretpostavljam da vazi i obrnuto. Jos nesto. Ljudi, slobodno ostavite komentar na blogu, ne ujeda! Ima jos ljudi koje zele da vide i cuju sta se vama desava, ako ste u belom svetu, a i ako ste kod kuce. Posle naravno, moze i mail.

Juce smo iznajmili kola- Natasa, Marko, Ram iz Izraela, Juris iz Letonije, Anka iz Rumunije, Ira iz Finske i ja. I isli smo u Cape Tribulation. To su prasumetine. Vrlo interesantno, videcete. Ima i plaza, i naravno razne biljke i zivotinje, posebno mi je bio simpa guster od oko metar i po, koji se setao pored nas, uzivao u fotografisanju, i na kraju krenuo da se popne na sto i pojede rucak nekim izletnicima. Onda smo cekali Jurisa pola sata, sto i nije bilo za cudjenje, jer je cim smo izasli iz kola na prvoj pauzi krenuo da se vere uz palmu, "because it's a challenge". Ispostavilo se posle da je u ime izazova krenuo da silazi niz neke litice, pa posle nije mogao da se popne. Ili tako nesto.

Uglavnom bitno je da smo na kraju stigli taman na vreme za gala veceru, i stvarno je bila gala. Jelo se za promenu dobro (ako do sad nisam rekla hrana je manje-vise bila bez veze, a znate da sam ja cuveni svastojed), a bogami i pilo, svi su se skockali i pevali "Vive la pharmacie" (to nam dodje ko neka internacionalna himna- jeste, jeste, i to imamo).

Danas smo opet isli u prasumu, ali skroz drugaciju, i bilo je bas dobro. Slike cu naravno okaciti.

Imam potrebu da napisem jos koju o necem sto me muci ovih dana, a da nije vezano za odredjene poremecaje digestivnog trakta. To je farmacija i obrazovanje farmaceuta kod nas i u svetu. Prethodna dva dana je bio simpozijum na kome je ucestvovala nekolicina cenjenih svetskih profesora koji su drzali predavanja i radionice. O Boze. Izasla sam sa tih predavanja ko pokisla macka. Ko da sam jela zivu krtolu, sto bi rekla moja majka. Ono sto mi ponosno zovemo farmacijom u Srbiji, u odnosu na ono sto je farmacija u svetu, je kao kad uporedis autobus Krstic i sin iz "Ko to tamo peva" sa spejs satlom iz "Zvezdanih staza". Ne mozes reci da ne ide. Vuce se, jadno, ali daleko od onoga sto bi trebalo da bude. Oni nama ne veruju da mi nemamo nesto sto se zove klinicka farmacija (osim ako pod tim ne podrazumevamo posao magacionera koji obavljaju farmaceuti u nasim bolnicama), da nemamo takav predment na fakultetu, da nemamo nesto sto se zove "patient counselling" (eto, mi nemamo ni rec za to). Da ne pricam o tehnoloskom i naucnom zaostatku, to znamo. Nase zaostalo skolovanje, nase nefunkcionalno znanje, nasa potpuna i uporna apatija, otpor svemu novom, lenjost, nadmenost, i slicne divne osobine, ne dozvoljavaju nam da mrdnemo korak dalje iz rupetine u kojoj stojimo. I posle se cudimo sto nas smatraju obicnim apotekarima. E Srbijo, oce i majko. Na sta dadoh pet godina.

Sutra idem za Brisbane i Sydney, pa vam pisem sta ima lepo tamo.

Internacionalno druzenje

Ova dva simpaticna lika su Yash from India (levo) i Ganesh from Nepal (desno). Mnogo ih volimo. Pricaju kao Apu iz Simpsonovih.




Danas smo isli na ronjenje na koranom grebenu, ali posto moj aparat nije za podvodno slikanje, za sad necete videti kako je bilo. A bilo je super. Na putu do tamo je bilo zanimljivo, jer je okean bio jako uzburkan, pa su predstavnici raznih zemalja ujedinjeno bljuvali na sve strane. Natasa i ja smo spavale, a Marko je imao interesantno iskustvo sa likom iz Juznoafricke Republike, koji siroti samo sto se nije ispovracao po Marku na vratima toaleta. Srecom sve je zavrseno bez medjunarodnog incidenta, posle su u slozi svi zajedno ronjali.

Evo par slika

To je cuveni pauk iz prethodnog posta. A to pored je slika neke ribe sto je gola skakla bandzi. Ne, od nas to niko nije radio.





Tu se skakao bandzi i svingovalo.





IPSF je skracenica od International Pharmaceutical Students' Association. Nisam ni znala da je osnovana 1949, a ovo je vec 52. kongres. Skupstina tj General Assembly iliti "Dzej ej" je otprilike glavi deo kongresa, kada se donose bitne ili manje bitne odluke, biraju predsednik i clanovi executive committee (nek mi neko kaze adekvatan prevod, nesto mi ne pada na pamet), i sl, i to je prilicno interesantno. Kad me je svojevremeno Zemunski Drakula preslisavao Istoriju farmacije s etikom, rekao je da smo sekta. Ovo bi mu se verovatno svidelo, i ide donekle u prilog tome. Dobro, ne bas sekta, ali... Ja sam odve nezvanicni delegat, Natasa je SEO (Student Exchange Officer), a Marko CP (Contact person), ali je fora da govoris u skracenicama, kao "si pi". Oni glasaju. Evo nas sa zastavom.


Evo kako je bilo sinoc u busu koji nas je prevozio od puba do puba. Obratite paznju na majice- svi smo morali da ih nosimo, ali su sve bile prevelike, pa su ljudi pravili razne kreacije.











Sad moram da idem na internacionalno vece, pa opet pisem kad stignem.

Rec-dve o flori i fauni, svingovanju i jos ponecem

Ad jedan, ne mogu u hostelu da prebacim slike na komp, pa cete malo pricekati.

Prvo flora i fauna. E ovako. Ovde zive razne biljcice i zivotinjice, koje smo mozda videli u zoo vrtu ili na slici ili, sto je verovatnije, nismo nikada. Prvo sam upoznala tzv. letece lisice, u blizini gradske biblioteke. Izgledaju kao slepi misevi, samo imaju kragnu oko vrata, i lete danju. Slucajni prolaznik nam je objasnio da treba parkirati kola ispod drveca gde oni zive, jer njihova kaka unisti boju.
"Zajebano je kad ti se dosele u vrt. Uniste sve".
"Pa sta radite onda?"
"Nista, iselis se iz kuce. Zasticene su, ne smes im nista."
Aha, vazi. A one te gledaju odozgo u fazonu "G'day mate", znaci u tipicno australijskom fazonu.

Onda guster u kaficu. Kod nas posteni gusteri izlaze danju, i kad te vide, sklone ti se s puta. Ovaj bogami jok. Noc je, a on na stolu u kaficu. Gleda te, i opet isti pogled, dzaba Rashida (cimerka iz prethodnog posta) i ja vristasmo.I onda se popeo na Holandjanina.

E onda su nas napale neke cudne bube mutanti kad smo otisli na njihov faks, koji je inace okruzen sumom. (Zlobni ce reci gde ces vece divljine od Kumodraza). Nadam se da cu uskoro moci da posaljem koju sliku fakulteta i okoline.

Vrhunac je pauk velicine Jasnine ruke, dlakav i boje koze, koji mi je ladno dosetao do tanjira dok smo sinoc jeli kod vestackoj jezera gde je bandzi. Ako tad nisam crkla... A sta me jos ceka. Sad se sve vreme osvrcem i proveravam da mi nesto nije uslo u ranac s namerom da se iskrca u sobi.

Svi koji ste se ponadali da ce biti lake pornografije u ovom postu, zbog naslova, prevarili ste se. To ima veze s tim sto je ponosna autorka teksta bila na dzinovskoj ljuljasci, pa se svingovala, zajedno sa Natasom i Rumunkom. I bilo je bas dobro, lepo te to bome zamane.

Bila sam p**** i nisam skocila bandzi.

Promenila sam cimere. Sad smo u sobi Natasa, Marko, ja i our friend from Latvia, koji je bio na razmeni u Srbiji. Imali smo i dva fantomska cimera sa Tajvana, ali su oni misteriozno usli u sobu kad smo mi spavali i ostavili prtljag, i nesto kasnije, opet po principu "sve po ladu, da me ne poznadu" isti izneli i nestali netragom. Sumnjamo da je razlog tome sto su se uplasili mene i Natase, ili sto sam ja moze biti, hrkala. Nikad necemo saznati.

Veceras smo obilazili pabove, a to se strucno zove pub crowling, pa malo pili, malo jeli i dzuskali, a sad odoh da spavam, pa ce sledeci post biti malo o samom IPSF-u, skupstini i politici. I australijskom nacinu zivota i kulturi backpackinga.

Stigla

Ukrcah se ja u avion za Sidnej ubrzo posle javljanja, i ponovo sedoh pored Dzeka i Dzil, (koji se u stvari zovu Antoni i Ketlin), i nastavismo putesestvije. Opet krkanluk, ovog puta light verzija, sto moje saputnike natera da poluglasno progudjaju, ali ne bese lose. Da ne gresim dusu, bili su fini i pozeleli mi lep provod u Australiji.
Onda sam sa Onom Drugom Nemicom i Njenim Ortakom cekala u Sidneju, ja se potom uputih u Kerns, a oni nastavise put Novog Zelanda, ona kod tetke a on da se snouborduje i zajebava pola godine.
I stigoh posle 3 sata agonije. Neka mala koja je sedela iza mene je histerisala i neprekidno udarala u moje sediste, snagom nekarakteristicnom za svoje godine. Ko me zna, zna da me to nervira mozda cak vise od pitanja Sto sam se zacrvenela, zvizdanja i sl. Njeni roditelji za to ne davase ni pet para.
Ovde nije toplo kao sto sam ocekivala, ali je zato vlazno. Upoznala sam jednu cimerku, ona je iz Holandije, sto cini njeno ime nemogucim za izgovaranje. A bas je ljubezna.
Nek to bude zakljucak ovog javljanja- svi su ovde ekstra, ekstra ljubazni i fini, hoce da ti pomognu i "ucine ti boravak u Australiji nezaboravnim".
A sad vi meni pisite sta ima tamo over the ocean.

Terminal 2

Tako mi i treba. Smejala sam se filmu Terminal kao nemoguce je glup, kad ono... Ja u Frankfurtu da se cekiram za let za Singapur, ona sluzbenica kuca, kuca, kuca, mrsti se, kuca, hukce, kuca, kuca, izraz lica ne-da-neces-uci-u-ovaj-avion-nego-da-ti-nije-palo-na-pamet-da-pozelis-da-letis-Qantasom-vise, i kaze problem je nationality. Pretpostavljam da je zbrku uneo referendum, pa u kompu uopste nije imala opciju za mene. Lele. Ja vec pocela da se osvrcem okolo, gde bih mogla da spavam, i sl, ona zvala pomoc, pa licno otisla po nju, pa na kraju me nekako chekira. Ah Boze, hvala ti.
Znala sam jer je sve krenulo kako treba. Jovana je odlucila i dosla u Frankfurt, pa smo sedele zajedno u Starbucksu. pa onda jele neke nachose s gvakamolama, i bilo je bas lepo. Kad je odlazila bas sam se rastuzila....
Elem, sedoh ja u taj avion, i na moju veliku radost dobismo cebe, jastuk, slusalice, katalog da biramo multimediju. I naravno jelovnik. Mojoj sreci kraja ne bese. Zdranja ko za Sv Jovana. Onda sam malo gledala Walk the line, ili kako se vec zove film o Dzoniju Kesu, pa sam spavala 5 (slovima pet) sati, i onda opet gledala drugu polovinu filma. Na aerodromu sam upoznala Efu Nemicu i jos jednu Nemicu, fine cure, a pored mene sede neko dvoje, recimo Dzek i Dzil iz Adelaide, koji su bili na prvenstvu, i prijatno su iznenadjeni cinjenicom da Nemci nisu debeli. Whatever.
Sad sam na aerodromu u Singapuru, sto bi moj profesor Pepe rekao Que nivel!, odn. bas je fensi-smensi i ima dzaba net.
Za 1 h nastavljam za Sidnej, to je jos 7h. pa cekam3h i 3h jos putujem do Cairnsa.
Toliko za ovo javljanje.
E da i Zemunski Drakula je poceo da pise blog u Londonu, pa ko oce nek pogleda na zemunskidrakula.blogspot.com

Autori tekstova

Ovo levo je Marinche, tj. ja, a desno Jovana, moja sestra, koja svoje tekstove potpisuje sa Jovanka. Ona je sada u Nemačkoj, tamo studira i živi sa tri Nemca. Otuda je glavna tema njenih dosadašnjih postova fudbal.
Imala sam potrebu ovo da napišem, pošto nju ne poznaju svi.