Terminal 2

Tako mi i treba. Smejala sam se filmu Terminal kao nemoguce je glup, kad ono... Ja u Frankfurtu da se cekiram za let za Singapur, ona sluzbenica kuca, kuca, kuca, mrsti se, kuca, hukce, kuca, kuca, izraz lica ne-da-neces-uci-u-ovaj-avion-nego-da-ti-nije-palo-na-pamet-da-pozelis-da-letis-Qantasom-vise, i kaze problem je nationality. Pretpostavljam da je zbrku uneo referendum, pa u kompu uopste nije imala opciju za mene. Lele. Ja vec pocela da se osvrcem okolo, gde bih mogla da spavam, i sl, ona zvala pomoc, pa licno otisla po nju, pa na kraju me nekako chekira. Ah Boze, hvala ti.
Znala sam jer je sve krenulo kako treba. Jovana je odlucila i dosla u Frankfurt, pa smo sedele zajedno u Starbucksu. pa onda jele neke nachose s gvakamolama, i bilo je bas lepo. Kad je odlazila bas sam se rastuzila....
Elem, sedoh ja u taj avion, i na moju veliku radost dobismo cebe, jastuk, slusalice, katalog da biramo multimediju. I naravno jelovnik. Mojoj sreci kraja ne bese. Zdranja ko za Sv Jovana. Onda sam malo gledala Walk the line, ili kako se vec zove film o Dzoniju Kesu, pa sam spavala 5 (slovima pet) sati, i onda opet gledala drugu polovinu filma. Na aerodromu sam upoznala Efu Nemicu i jos jednu Nemicu, fine cure, a pored mene sede neko dvoje, recimo Dzek i Dzil iz Adelaide, koji su bili na prvenstvu, i prijatno su iznenadjeni cinjenicom da Nemci nisu debeli. Whatever.
Sad sam na aerodromu u Singapuru, sto bi moj profesor Pepe rekao Que nivel!, odn. bas je fensi-smensi i ima dzaba net.
Za 1 h nastavljam za Sidnej, to je jos 7h. pa cekam3h i 3h jos putujem do Cairnsa.
Toliko za ovo javljanje.
E da i Zemunski Drakula je poceo da pise blog u Londonu, pa ko oce nek pogleda na zemunskidrakula.blogspot.com