Everywhere you go, always take the weather with you

U nedelju se spakovale Jackie i ja i krenule na Gold Coast. Prethodne nedelje je bilo jako toplo, 28C. Idealno za lezanje na pescanoj plazi, citanje knjizice i pijuckanje piva od djumbira (ko je citao dozivljaje "Pet prijatelja" setice se da su oni rado pili ginger beer), razmisljala sam ja veselo. Kako to obicno biva, dugo ocekivana kisa je resila da pada od nedelje do cetvrtka, tj danas. Sutra ce kazu biti oblacno, a od subote vedro i toplo. Sto me to uopste ne cudi?

Anyway, u nedelju sam jos i uhvatila koji zrak na plazi Coolangatta, na jugu, na samoj granici Queensland-a i new South Wales-a. Popodne smo stigle u hotel i brcnule se u djakuziju, uvece isle na veceru. U fensi restoran, da jedemo plodove mora. Vodjena krilaticom "Nema bolje 'tice od prasice", nikad nisam savladala vestinu baratanja svim onim spravama za mucenje koje dobijes da bi uopste pojeo ista, pri tom mislim na pr. na onu lomilicu za ljusturu i kukicu kojom valjda treba da izvuces meso iz unutrasnjosti ljusture (bar sam je ja koristila u tu svrhu). Snasla sam se i nije bilo lose.

Sledeceg dana ona Jackie je otisla, a ja ostala, opet lencarila, plivala u bazenu i sedela u djakuziju dok nisam procenila da am kuvana al dente. Kad je pocela provala oblaka.

Kisa pada svakog dana, a ja nemam kisobrana. Hej Dzo.

Kako stvarno nisam imala kisobrana, nisam isla u avanturu obilaska niti pak planiranog sedenja na plazi. Uvece je dosla Naomi, pa smo otisle na veceru, potom sladoled (samo ti jedi), pice i svratile u klub Shooters. Tu smo malo djuskale, bilo je poluprazno jer je ponedeljak, samo grupa ljudi iz Brisbena i neki likovi s Novog Zelanda koji su proslavljali neciji 21. Mene je uhvatio grc u levu polovinu dupeta (nemojte se smejati to boli!).

Sutradan je Naomi otisla, a dosla Casey, koju sam upoznala jos na kongresu, a koja zivi u blizini. S njom sam isla u setnju i voznju Zlatnom Obalom. Pele smo se na 77. sprat zgrade Q1, koja je najvisa rezidencijalna zgrada na svetu. Lift stize za 43 sekunde.

U ponedeljak je prvi put na svetu upotrebljena vakcina protiv kancera cerviksa, ovde u Brisbenu. Lepa vest.

Ljudi, vidimo se uskoro, krecem u subotu.

Evo me ponovo

Ovo je Brisben nocu, sa mesta koje se zove Kangaroo Point.



Na trkama je bilo lepo. Pio se sampanjac. Gomile mladih, prvenstveno studenata, se skockalo, nabrzaka sasulo 2-3 case sampanjca u kaficu (na pr "Regata") i poslo da gleda trke. Bilo je tu svega da se vidi. Lepih devojaka i sesira, lepo obucenih momaka, ali i raznih varijanti koje se ukratko mogu svrstati u grupu Boze-Me-Sakloni. Ovo na slici dole sedimo Bojan (koji je bio na kongresu u Kernsu, inace je Izbosne i zavrsio je farmaciju ovde) i ja, a gore su Stef (levo), njegova drugarica i Jackie (desno), devojka koja je zaduzena da se brine o mojoj razmeni. Posle trka smo isli u Himalajski restoran. Ha.

Ovo veliko debelo bice u plavom duksu sam ja, a ovo malo, debelo bice je vombat, moja nova omiljena zivotinja. Mnogo su slatki, samo klopaju i spavaju, ali kazu da mogu da te poteraju 40km/h ako im se prohte.

Jasno je ko je ko.

Ovo sam ja u nekoj od ulica u centru Melburna. Tramvaj me nece udariti u sledecoj sceni, jer ide u suprotnom smeru. Ovo je Australija, oni voze suprotnom stranom. Bilo je par situacija kad sam za dlaku izbegla vozilo, tako da ovo treba uvrstiti u dugacak spisak stvari koje te mogu ubiti u Australiji. Ostatak spiska su naravno razne varijante zmija, paukova, meduza, insekata, ajkula, morskih struja i u mom slucaju, Vegemite, namaz slican onome koga Englezi zovu Marmite, a u stvari je nesto kao koncentrovani kvasac, izgleda ko nutela, maze se na hleb tanko, tanko, jako je slano, navodno zdravo, zbog vitamina B i naravno ako se zeznes pa dobro zahvatis kasikom ocekujuci ukus Nutele, uh.... nije lepo...

U Melburnu je bilo super. Mnogo mi se svideo, verovatno zato sto je najevropskiji, kako po arhitekturi, tako i po stanovnistvu. Wogs. (Evropljani, u zargonu). Mel je prestonica kulture i sopinga. Mnogo divnih kafica, restorana, klubova, pankera (izgleda da su svi pankeri grada Melburna izasli u nedelju ujutru da prezalogaje fast food i svi su obukli svoje crne skinny jeans, sto je apsolutni modni trend u Australiji, a posebno ovde).

Federation Square, Melbourne. Mislim da sam mogla i lepse to da slikam. Ovako deluje nekako sumorno. A nije, bas je lepo uzivo.

U subotu idem na Gold Coast, gde cu se odmarati na suncu nekoliko dana u mestu koje se zove Surfers' Paradise. Pocelo je lepo vreme, kazu bice i oko 30C, pa se mozda i pokvasim u okeanu, a jedna drugarica je rekla da ce pokusati da ubedi svog momka da nam pokaze malo kako se surfuje. Ako bude sta od toga, pisacu.

Izgubljena u Brisbenu

Sanjam neke cudne snove koji se ponavljaju. Izmedju ostalih burek. Masan, s mesom. Ceo san samo burek. I budim se taman kad treba da zagrizem, kako to obicno biva...

I tako preselih se ja u Brisbane. Svaki dan idem na fakultet, bavim se brojkama, malo obilazim bolnice, apoteke i sl. Upoznajem razne fine ljude. Toliko fine da im se ne da ni da opsuju. A meni to izgleda da pocinje da nedostaje. Seljanka.

Brisbane je jako lep grad, zauzima ogromnu povrsinu. Verovatno je to razlog sto se bar jednom dnevno izgubim. I to sto ne postoji jedinstvena mapa gradskog prevoza, pa ja empirijski dolazim do otkrica kuda ide koja linija.

Nemam vremena da pisem dugo- javicu se ponovo posle konjskih trka na koje izgleda da idu SVI jer je praznik u sredu, pa se ne radi; za vikend idem u Melburn.

E da, ova porodica kod koje sam sada je funtastic. Fini su i opusteni i mozes da gledas tv i smes da stavis laktove na sto. I imaju dva super psa, mala bela Maltizera, koji mi se raduju svaki dan.

Posle Sidneja

Sta ti je coek, ka tica.Iz zenskog koledza odletela sam avionom kompanije Virgin Blue na Kings Cross, deo Sidneja poznat po prostituciji i narkomaniji; danas postaje fensi. Hostel je bio, pa, malo cudan. Prvo vece su preko razglasa objavili nesto kao : Svi makroi i kurve radi da idu u taj-i-taj klub, neka odma dodju na recepciju. Sta, a ja vec obukla pidzamu?! Onda sam shvatila da to oni jedni drugima iz miloste. O cistoci tog hostela ne bih mnogo- pokusavala sam da sto manje doticem bilo sta, a svako razmisljanje na temu cistoce posteljine bih sasekla u korenu. Cisto da se ne bih cesala.

Sidnej je ogroman i lep grad. Centar je poslovni deo- visoke zgrade i japiji koji trckaraju na sve strane. Za zainteresovane devojke- tipovi su onako, ali dobra stvar je sto najcesce idu u paru. Isli smo u zooloski vrt, akvarijum, setali se, videli Operu i Most i ostale stvari koje turisti rade. Sve u svemu, nema tu sta posebno da se obilazi danima. Isla sam i u predgradje Paramatta gde zivi Milos, Markov brat, koji nam je pravio drustvo i bio vodic, na cemu mu veliko hvala! To ce se pamtiti po kaficu gde sluze razne cokoladne stvari, pa smo Natasa i ja u ekstazi umakale jagode u cokoladni fondi. Mmmmmmmm…..

U nedelju ujutru uhvatih avion natrag.

U Brisbaneu su me sacekale Dzeki i Naomi, a onda me je Dzeki odvela na South Bank- nesto kao Zemunski kej kod nas, deo pored reke, sa mnostvom restorana i kafica, gde se ljudi setaju, kupaju u bazenu, suncaju na vestackoj plazi, deca deru kolena vozeci rolere, a babe veselo voze turbo kolica sa australijskim zastavicama. Zaista divan dan.

Kasnije me je predala devojci kod koje je trebalo da budem dve nedelje. Ili jednu, kako sad stvari stoje. Uz napomenu da je njena kuca malo dalje od grada. Trebalo je da znam sta malo dalje znaci na australijskom. Mesto se zove Ipswich i uglavnom ga cine montazne kuce kao iz filmova o americkom Jugu. Samo bez drage stare debele crnkinje koja se ljulja na svojoj stolici na tremu. Zaustavismo se ispred kuce za koju je, radosno zakljucih, trebalo bar dve nedelje da se izgradi ili bolje reci sklopi, za razliku od ostalih (cenim oko 4-5 dana). Posle ce mi mama porodice reci da je iz ’33! Izgleda da su ipak mnogo izdrzljivije nego sto izgledaju.

Porodica je fina. Cine je mama, tata, cerka 21 god i sin od sesnaes’. Prva asocijacija kad sam to cula je brat moje drugarice koji me je razdragano docekivao na vratima njihovog stana sa vec legendarnom recenicom, koje se mnogi secaju, “Maki al bi te pocjepo”, (izvinite na izrazu stariji koji citate). Srecom, ovaj mali ne deluje tako. Valjda ce tako i ostati. Receno mu je da ne otvara vrata od kupatila dok sam ja unutra. Rekao je da nece.

Update utorak 1 avgust:
Danas me u cik zore otac porodice probudi da stignem na fakultet. Stigla sam za 1h, a u Beogradu bi mi za istu razdaljinu trebalo citav letnji dan do podne.

Kao i svaki vredan djak, uputih se bojazljivo ka kancelariji moje mentorke, zamisljajuci Agbabu kako ostri zube da mi svasta kaze- na pr ‘Mars napolje gusko/glupaco/ovco’, medjutim doceka me fina i ljubazna zena, krupnije gradje i kratke kose- mislim da je prilicno mlada. Relativno skoro je proglasena za najboljeg mladog farmaceuta godine u Australiji, sto je svakako veliko priznanje, tako da kontam da je cast raditi s njom. Pa makar i statistiku o upotrebi lekova i ulozi farmaceuta u ruralnim i udaljenim sredinama. Sto cu ja raditi. Statistika nasa dika, lepo je rekao Labus ( doduse neposredno pre nego sto je izgubio izbore od Kostunice). Organizovace mi i posetu bolnicama, apoteci i laboratorijama, sto mislim da ce biti interesantno. Upoznala sam i jednu divnu zenu naseg porekla kod koje cu biti preostali deo mog boravka ovde, sto nadam se pocinje vec za vikend. Posebnu paznju su mi skrenuli na socijalni zivot, i bas zbog toga bih zelela da se premestim u centar, jer ovde se to uglavnom svodi na kupovinu bakaluka i veceru sa porodicom.

I tako…. Koji ono bese sutra?