Posle Sidneja

Sta ti je coek, ka tica.Iz zenskog koledza odletela sam avionom kompanije Virgin Blue na Kings Cross, deo Sidneja poznat po prostituciji i narkomaniji; danas postaje fensi. Hostel je bio, pa, malo cudan. Prvo vece su preko razglasa objavili nesto kao : Svi makroi i kurve radi da idu u taj-i-taj klub, neka odma dodju na recepciju. Sta, a ja vec obukla pidzamu?! Onda sam shvatila da to oni jedni drugima iz miloste. O cistoci tog hostela ne bih mnogo- pokusavala sam da sto manje doticem bilo sta, a svako razmisljanje na temu cistoce posteljine bih sasekla u korenu. Cisto da se ne bih cesala.

Sidnej je ogroman i lep grad. Centar je poslovni deo- visoke zgrade i japiji koji trckaraju na sve strane. Za zainteresovane devojke- tipovi su onako, ali dobra stvar je sto najcesce idu u paru. Isli smo u zooloski vrt, akvarijum, setali se, videli Operu i Most i ostale stvari koje turisti rade. Sve u svemu, nema tu sta posebno da se obilazi danima. Isla sam i u predgradje Paramatta gde zivi Milos, Markov brat, koji nam je pravio drustvo i bio vodic, na cemu mu veliko hvala! To ce se pamtiti po kaficu gde sluze razne cokoladne stvari, pa smo Natasa i ja u ekstazi umakale jagode u cokoladni fondi. Mmmmmmmm…..

U nedelju ujutru uhvatih avion natrag.

U Brisbaneu su me sacekale Dzeki i Naomi, a onda me je Dzeki odvela na South Bank- nesto kao Zemunski kej kod nas, deo pored reke, sa mnostvom restorana i kafica, gde se ljudi setaju, kupaju u bazenu, suncaju na vestackoj plazi, deca deru kolena vozeci rolere, a babe veselo voze turbo kolica sa australijskim zastavicama. Zaista divan dan.

Kasnije me je predala devojci kod koje je trebalo da budem dve nedelje. Ili jednu, kako sad stvari stoje. Uz napomenu da je njena kuca malo dalje od grada. Trebalo je da znam sta malo dalje znaci na australijskom. Mesto se zove Ipswich i uglavnom ga cine montazne kuce kao iz filmova o americkom Jugu. Samo bez drage stare debele crnkinje koja se ljulja na svojoj stolici na tremu. Zaustavismo se ispred kuce za koju je, radosno zakljucih, trebalo bar dve nedelje da se izgradi ili bolje reci sklopi, za razliku od ostalih (cenim oko 4-5 dana). Posle ce mi mama porodice reci da je iz ’33! Izgleda da su ipak mnogo izdrzljivije nego sto izgledaju.

Porodica je fina. Cine je mama, tata, cerka 21 god i sin od sesnaes’. Prva asocijacija kad sam to cula je brat moje drugarice koji me je razdragano docekivao na vratima njihovog stana sa vec legendarnom recenicom, koje se mnogi secaju, “Maki al bi te pocjepo”, (izvinite na izrazu stariji koji citate). Srecom, ovaj mali ne deluje tako. Valjda ce tako i ostati. Receno mu je da ne otvara vrata od kupatila dok sam ja unutra. Rekao je da nece.

Update utorak 1 avgust:
Danas me u cik zore otac porodice probudi da stignem na fakultet. Stigla sam za 1h, a u Beogradu bi mi za istu razdaljinu trebalo citav letnji dan do podne.

Kao i svaki vredan djak, uputih se bojazljivo ka kancelariji moje mentorke, zamisljajuci Agbabu kako ostri zube da mi svasta kaze- na pr ‘Mars napolje gusko/glupaco/ovco’, medjutim doceka me fina i ljubazna zena, krupnije gradje i kratke kose- mislim da je prilicno mlada. Relativno skoro je proglasena za najboljeg mladog farmaceuta godine u Australiji, sto je svakako veliko priznanje, tako da kontam da je cast raditi s njom. Pa makar i statistiku o upotrebi lekova i ulozi farmaceuta u ruralnim i udaljenim sredinama. Sto cu ja raditi. Statistika nasa dika, lepo je rekao Labus ( doduse neposredno pre nego sto je izgubio izbore od Kostunice). Organizovace mi i posetu bolnicama, apoteci i laboratorijama, sto mislim da ce biti interesantno. Upoznala sam i jednu divnu zenu naseg porekla kod koje cu biti preostali deo mog boravka ovde, sto nadam se pocinje vec za vikend. Posebnu paznju su mi skrenuli na socijalni zivot, i bas zbog toga bih zelela da se premestim u centar, jer ovde se to uglavnom svodi na kupovinu bakaluka i veceru sa porodicom.

I tako…. Koji ono bese sutra?