Izgubljena u Brisbenu

Sanjam neke cudne snove koji se ponavljaju. Izmedju ostalih burek. Masan, s mesom. Ceo san samo burek. I budim se taman kad treba da zagrizem, kako to obicno biva...

I tako preselih se ja u Brisbane. Svaki dan idem na fakultet, bavim se brojkama, malo obilazim bolnice, apoteke i sl. Upoznajem razne fine ljude. Toliko fine da im se ne da ni da opsuju. A meni to izgleda da pocinje da nedostaje. Seljanka.

Brisbane je jako lep grad, zauzima ogromnu povrsinu. Verovatno je to razlog sto se bar jednom dnevno izgubim. I to sto ne postoji jedinstvena mapa gradskog prevoza, pa ja empirijski dolazim do otkrica kuda ide koja linija.

Nemam vremena da pisem dugo- javicu se ponovo posle konjskih trka na koje izgleda da idu SVI jer je praznik u sredu, pa se ne radi; za vikend idem u Melburn.

E da, ova porodica kod koje sam sada je funtastic. Fini su i opusteni i mozes da gledas tv i smes da stavis laktove na sto. I imaju dva super psa, mala bela Maltizera, koji mi se raduju svaki dan.