Pre Sidneja

Danas vam se javljam iz Brizbena, gde sam dosla na jednu noc, i danas popodne letim za Sidnej, na pet dana, gde cu se naci sa Markom, Natasom i jos nekim ljudima sa kongresa. Posle se vracam ovde na razmenu.

Prespavala sam u studentskom domu "Grace College" koji ulazi u sastav kampusa "St Lucia". Ovo je zenski dom, i sve devojke su jako ljubazne, a Naomi, devojka kod koje spavam, posebno. Univerzitet je ogroman, i u blizini su reka, jezero, i sa svih strana mozes videti nekoga da dzogira. I uopste, koliko sam uspela da ukapiram, ovde je jako bitan sport, zdrav zivot, nigde se ne pusi. Studenti ko studenti, atmosfera ista ko u Studenjaku. Doduse imaju za dz net, pa je to malo bolje, a i klopa je bolja.

Australija je otvorena, multikulti zemlja. Ima jako mnogo Azijata, posebno na univerzitetu. Medjutim, kako mi se cini, Aboridzini bas i nisu ukljuceni u zivot zajednice previse. Ja sam mislila da je malo drugacije. Oni i dalje zive u tim udaljenim krajevima, ima ih i u gradu, ali nisu bas potpuno inkorporirani u drustvo. Mozda je to moj utisak, ali opet, neko rece, u celoj Australiji samo je jedan farmaceut Aboridzin. Kazu da ako imas njihovo poreklo, mozes od drzave da dobijes razne povlastice, mozes da napustis posao na izvesno vreme i sl. Valjda zele da nadoknade za sve ono sto su im radili. Ali deluju nekako tuzno, bar oni koje sam ja videla.

Uh, toliko utisaka, ne mogu sve da prenesem u ovo pisanije, ali zelim s vama da podelim bar delic onoga sto dozivljavam. Pozdravljam vas iz hladne Australije